Krizna pomoć – ako ste u akutnoj situaciji

Kada pozvati hitne službe

Pozovite 194 ili najbližu hitnu pomoć ako:

• Razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu, naročito ako imate konkretan plan.
• Upravo ste pokušali samopovređivanje ili uzeli velike doze lekova.
• Imate halucinacije, čujete glasove ili ste izgubili osećaj stvarnosti – akutni psihotični simptomi.
• Ponašate se tako da neposredno ugrožavate sebe ili druge.

Pozovite SOS telefon Centra Srce (0800 300 303) ako:

• Osećate snažan emotivni pritisak i treba vam neko ko će vas saslušati bez osuđivanja.
• Imate uznemirujuće misli, ali niste u neposrednoj opasnosti.
• Potrebna vam je podrška tokom popodneva ili večeri i želite poverljiv razgovor.

Psihijatrijske službe i ustanove u Beogradu

• Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” – urgentna psihijatrijska služba, Višegradska 26, Beograd, stalno dežurna. Prijem: 011/3636‑413, centrala: 011/3636‑400.
• Institut za mentalno zdravlje – Milana Kašanina 3, Beograd. Centrala: 011/3307‑500.

Ako je opasnost neposredna, prvo pozovite 194. Dispečer hitne pomoći može vas usmeriti na odgovarajuću službu.

Resursi za specifične krize

Nasilje u porodici

• Nacionalni SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja, 0800 222 003 – besplatno, 24/7.
• Policija 192 – akutne situacije.
• Autonomni ženski centar, Beograd – womenngo.org.rs.

Zloupotreba alkohola i narkotika

• Klinika za bolesti zavisnosti – Dr Subotića starijeg 6a, Beograd.
• Anonimni alkoholičari Srbije – aasrbija.na-srbija.org.
• Narkomani Anonimni – na-srbija.org.

LGBTIQ+ osobe u krizi

• Da se zna! – organizacija za podršku LGBTIQ+ zajednici u Srbiji.
• Labris – informacije i podrška za LGBTIQ+ osobe.

Roditelji u krizi sa decom

• NADEL 116 111 – besplatna i poverljiva podrška za decu, 24/7.
• Roditeljski telefon 0800 007 000 – svakog dana od 16 do 22 časa.
• Centar za socijalni rad u opštini gde živite.

Ono što možete uraditi odmah

Ako ste u krizi, ali još uvek imate prostora da razmislite pre akcije:

1. Pozovite jedan od gore navedenih telefona. Ne morate znati šta da kažete – dovoljno je „Treba mi pomoć”.
2. Ne ostajte sami. Ako je moguće, kontaktirajte osobu od poverenja – partnera, roditelja, prijatelja. Čak i SMS „ne osećam se dobro, možeš li da mi dođeš” može biti životno važan.
3. Uklonite sredstva koja bi mogla biti opasna. Lekovi, oštri predmeti, alkohol – sklonite ih van dohvata.
4. Krenite ka hitnoj službi uz pratnju osobe od poverenja. Nemojte voziti sami. Ako nemate bezbedan prevoz ili pratnju, pozovite 194.

Psihoterapija nije zamena za hitnu pomoć

Psihoterapija, uključujući rad sa mnom, nije hitna služba niti prvi kontakt u akutnoj krizi. Ne mogu da pružim pomoć 24/7, da propisujem lekove niti da obezbedim bolničko zbrinjavanje. Za to su nadležne hitne i psihijatrijske službe.

Psihoterapija je prostor za rad posle akutne faze – kada ste stabilni, kada možete redovno dolaziti na seanse, i kada imate kapacitet da radite na obrascima koji su kriznim stanjima doprineli.

Ako je akutna kriza prošla i razmišljate o dugoročnijem radu, možete mi se javiti da proverimo da li je psihoterapija odgovarajući sledeći korak.

Podrška za osobe koje brinu

Ako niste vi u krizi, već je u krizi neko blizak vama – i vas to pogađa – i za vas postoji podrška:

• SOS telefon Centra Srce prima i pozive ljudi koji se brinu o drugima.
• Psihoterapija može biti prostor za rad i za vas – briga o bliskoj osobi često je veoma zahtevna.
• Grupe podrške za članove porodica (traženje preko psihijatrijskih klinika).