Test prokrastinacije: koliko često odlažete ono što vam je važno?

Kratka samoprocena od devet tvrdnji koja pokazuje koliko često odlažete nešto što ste nameravali da uradite, iako očekujete da će vam zbog toga biti teže. Test je besplatan, anoniman i traje oko dva minuta. Rezultat je orijentir, ne dijagnoza i ne presuda o vašoj disciplini.

Možda znate šta treba da uradite, ali se uhvatite kako sređujete nešto manje važno, skrolujete ili čekate da se pojavi pravi trenutak. IPS-9 upitnik ne govori zašto se to dešava. Pomaže da vidite koliko je obrazac odlaganja prisutan u vašim odgovorima.

Na ovoj stranici koristimo radni prevod IPS-9 upitnika na srpski. Nije pronađena objavljena validacija ove verzije na srpskom, pa rezultat ne poredimo sa srpskim normama i ne prikazujemo percentile ili kliničke granice. Odgovori i rezultat ostaju na vašem uređaju i ništa se ne šalje niti čuva.

Za interaktivno popunjavanje testa potrebno je da u pregledaču uključite JavaScript. I bez testa možete pročitati vodič o prokrastinaciji.

Ovo je orijentaciona samoprocena, a ne dijagnoza. Vaši odgovori i rezultat ostaju na vašem uređaju i ništa se ne šalje niti čuva.

Kako se računa i tumači IPS-9 rezultat

Svaki odgovor nosi od 1 do 5 poena. Kod tvrdnji 2, 5 i 8 smer bodovanja je obrnut, jer one opisuju blagovremeno postupanje i promišljeno korišćenje vremena. Zbir može biti od 9 do 45. Viši zbir znači da ste češće potvrdili obrasce iracionalnog odlaganja koje upitnik obuhvata.

Rezultat prikazujemo kao položaj u mogućem rasponu: niži deo (9–20), srednji deo (21–32) ili viši deo (33–45). To su tri približno jednaka dela skale, a ne srpske norme, percentili ili dijagnostičke granice. Važnije od naziva raspona je koje su vas tvrdnje zaustavile i gde odlaganje pravi stvarne posledice.

Šta rezultat može, a šta ne može da pokaže

IPS-9 može da vam pomogne da prepoznate učestalost obrasca: pomerate početak, birate manje važnu aktivnost ili na kraju dana žalite što vreme niste drugačije iskoristili. Ne može da utvrdi uzrok. Isti zbir može pratiti nejasan zadatak, strah od greške, iscrpljenost, anksioznost, sniženo raspoloženje, teškoće sa pažnjom ili sasvim drugačiju životnu situaciju.

Ako želite da razumete šta održava odlaganje i kako da napravite prvi korak, pročitajte vodič Prokrastinacija – zašto odlažete i kako da počnete. Ako odlaganje traje, vraća se uprkos različitim sistemima organizacije ili vam ozbiljno remeti posao, odnose i svakodnevicu, razgovor može pomoći da sagledate širu sliku.

Često postavljana pitanja

Šta meri IPS-9 test?

IPS-9 meri koliko je u vašim odgovorima prisutno odlaganje obaveza iako očekujete da će vam zbog toga biti teže. Ne objašnjava zašto odlažete i ne procenjuje lenjost, disciplinu ni vrednost osobe.

Da li je test prokrastinacije dijagnoza?

Nije. Prokrastinacija sama po sebi nije dijagnoza, a IPS-9 je upitnik za samoprocenu. Rezultat ne može da utvrdi uzrok odlaganja niti da zameni razgovor i stručnu procenu.

Da li je ovaj prevod IPS-9 upitnika validiran na srpskom?

Nije pronađena objavljena validacija srpske verzije IPS-9 upitnika. Zato se ovde koristi jasno označen radni prevod i rezultat se prikazuje bez srpskih normi, percentila i dijagnostičkih granica.

Kako da tumačim rezultat?

Viši zbir znači da ste češće potvrdili obrasce odlaganja obuhvaćene upitnikom. Opisi nižeg, srednjeg i višeg dela mogućeg raspona nisu norme ni kliničke kategorije. Služe samo da lakše pročitate sirovi zbir od 9 do 45.

Izvori, prevod i korišćenje skale

Steel, P. (2010). Arousal, avoidant and decisional procrastinators: Do they exist?. Personality and Individual Differences, 48(8), 926–934.
Svartdal, F., i sar. (2016). On the Measurement of Procrastination: Comparing Two Scales in Six European Countries. Frontiers in Psychology, 7, 1307.
Piers Steel. About the measure i izvorni IPS-9 upitnik i bodovanje.

Autor skale dozvoljava njeno korišćenje i prilagođavanje. Tvrdnje na ovoj stranici su radni prevod na srpski, ne objavljena validirana srpska verzija. Zato ne koristimo percentile iz izvornog materijala kao norme za posetioce ovog sajta.

Povezani sadržaj

Tekst i upitnik su informativnog karaktera i ne predstavljaju medicinsku dijagnozu niti zamenu za procenu stručnjaka ili hitnu pomoć.

Ako vam je odmah potrebna pomoć

Ako prolazite kroz tešku krizu ili razmišljate o samopovređivanju, ne čekajte – pozovite hitnu pomoć na 194 ili SOS telefon Centra Srce na 0800 300 303. Na stranici Krizna pomoć su svi brojevi i resursi, na jednom mestu.